Мања слова Већа слова РСС
>

ОБИЉЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ

ОБИЉЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ
Датум објаве: 10.09.2020 08:59 | Аутор: Гордана Бошковић

Испис Штампај страницу


08.09.2020. године, поводом обиљежавања Међународног дана писмености, Центар за стручно образовање је организовао фокус групу у оквиру које је посебан акценат стављен на вјештине за родитељство и пружање посебне подршке родитељима са нискм нивоом вјештина.

Неки од закључака са данашње фокус групе, која се односила на тему ,,Подршка родитељима из рањивих група који имају низак ниво базичних вјештина“ су сљедећи: у периоду када се настава организује онлине, због епидемије коронавируса-ЦОВИД 19, размотрити могућности да се за дјецу која немају услове и подршку за овај облик рада настава организује у школи уз поштовање епидемиолошких мјера и препорука. Такође, потребно је да се удруже Црвени крст, НВО и образовне установе у циљу организовања радионица за родитеље дјеце која нијесу укључена у редовно школовање, како би се скренула пажња на значај образовања и учења за развој породице и заједнице. Од велике важности је да се родитељи РЕ мотивишу за масовније укључивање у програм елементарног функционалног описмењавања и основног образовања одраслих.

Поред овога, корисно је представити пројекте и активности који су у претходном периоду успјешно реализовани са рањивим групама кроз публикацију која би била јавно промовисана.

У наредном периоду значајан вид подршке огледао би се у припреми посебног програма образовања за јачање родитељске компетенције и сви досадашњи примјери добре праксе, у овој области, требају бити представљени у публикацији која би била јавно промовисана, на бази које би се припремио приручник и спровеле пилот обуке.

Са фокус групе упућен је јасан позив јачој међусекторској и међуресорној сарадњи на државном и локалном нивоу у циљу јачања родитељске компетенције.

Учесници фокус групе су били представници: Центра за стручно образовање, Завода за школство и Црвеног крста.

Нешто више о писмености на данашњи дан!

Према подацима ЕЛИНЕТа (Еуропеан Литерацy Полицy Нетwорк) 55 милиона лица старости од 16 до 65 година има проблем са читањем и писањем хттп://www.ели-нет.еу/филеадмин/ЕЛИНЕТ/Редактион/Фацтсхеет-Литерацy_ин_Еуропе-А3.пдф . Црна Гора настоји пратити тенденције и смјернице дате у ЕУ документима, посебно оне из Препорука Савјета од 19. децембра 2016. године који се односе на Нове облике усавршавања - Нове прилике за одрасле (2016/Ц 484/01). Према овим препорукама одраслим особама са ниским нивоом вјештина, знања и компетенција, нпр. особама које су напустиле основно образовање или оспособљавање треба понудити приступ облицима усавршавања којима би им, у складу с њиховим индивидуалним потребама, омогућило стицање минималног нивоа језичке и математичке писмености као и дигиталне компетенције и/или стицање ширег скупа вјештина, знања и компетенција релевантних за тржиште рада и активно судјеловање у друштву. ЕК је 2016. у оквиру пакета мјера за Програм за вјештине, увођење гаранције за вјештине како би помогла у рјешавању проблема недостатка вјештина и неједнакости и на потребу тржишта рада за већим нивоом вјештина. То подразумијева да државе чланице морају нискоквалификованим особама осигурати облике усавршавања вјештина са могућношћу да се њихове вјештине процијене и утврде недостаци, да добију индивидуализован пакет за образовање/оспоосбљавање и да се њихове вјештине вреднују.

Према подацима УНЕСЦО-а број елементарно неписмених одраслих особа у свијету прелази бројку од 750 милиона (2/3 су жене); Више од 50 милиона дјеце не похађа школу или је напуштају без формалне дипломе; У Црној Гори има 542 649 лица старости 10 и више година (Извор: Попис становништва 2011. године). Од тог броја 8 149 је неписмених, што чини 1,5%; Међутим, на број лица који су се изјаснили као неписмени треба додати и податке о броју лица која нијесу завршила или су завршила основну школу и која су остала на том образовном нивоу , а у Црној Гори је таквих 28%. ПИААЦ истраживање (2015) показује да 20% - 25% Европљана не посједује вјештине које су предуслов за запошљавање, задржавање посла и наставак образовања; У популацији радно способних одраслих лица (од 16 до 65 година) у просјеку је 43% показало средњи или висок ниво писмености у државама ЕУ које су учествовале у истраживању ПИААЦ. То је знатно испод просјека ОЕЦД-а (49 %); Једна од пет одраслих особа у државама ЕУ које су учествовале у истраживању показала је низак ниво вјештина у области писмености, а у области математичке писмености тај однос износи чак један од четири.

У односу на 2010. годину, очекује се смањење процента нискоквалификованих послова за око 30% до 2020. године. Такође, очекује се значајан пораст занимања која захтијевају дигиталне комепетенције. Дигиталне вјештине обухватају разне способности корисне за грађане, од тражења информација и размјене порука на интернету, до стварања дигиталног садржаја, као што је кодирање апликација. Тренутно се за рјешавање проблема и унапређење писмености у 28 европских земаља издваја око 350 милијарди еура.