Мања слова Већа слова РСС
>

Морски таласи енергетски потенцијал који треба искористити

Морски таласи енергетски потенцијал који треба искористити
Датум објаве: 22.02.2021 14:19 | Аутор: Привредна комора

Испис Штампај страницу


Привредна комора

Морски таласи су огроман, а недовољно искоришћен енергетски потенцијал. Годишњи ресурс енергије таласа на свјетском нивоу износи око 80.000 ТWх. Уколико бисмо искористили само 2,5 одсто овог ресурса, задовољили бисмо 10 одсто годишње потрошње електричне енергије, саопштила је Исидора Шашић, представница компаније Сигма енергy, на сједници Одбора удружења енергетике и рударства Привредне коморе Црне Горе, 19. фебруара 2021. године.

Осим могућности енергетске валоризације морских таласа, Одбор је размотрио Анализу дуалног образовања, те пројекат Регионални Цхалленге Фонд. Усвојен је Извјештај о раду Одбора за 2020. годину.

Сједницу је водио предсједник Одбора Лука Јовановић, уз подршку секретара Ранка Вукмировића, а у раду су поред чланова, учествовали државни секретар у Министарству просвјете,науке, културе и спорта Мартин Ћаласан, директор Центра за стручно образовање Душко Рајковић, представница компаније Сигма Енергy Исидора Шашић и директор Сектора за образовање и квалитет Привредне коморе др Младен Перазић.

Сигма енергy је компанија основана 2008. у Љубљани и чини је тим експерата из области машинства, електротехнике и управљања пројектима.

- Наша мисија је да комерцијализујемо технологију за претварање енергије таласа у електричну енергију која је патентирана у преко 40 земаља свијета – казала је Исидора Шашић.

Она је представила иновативну технологију коју је развила ова компанија и тестирала на сувом, у специјалним базенима и мору. Прототип њиховог уређаја за претварање енергије таласа у електричну постављен је у Јадранско море 2017. и годину дана је снабдијевао енергетску мрежу Црне Горе чистом енергијом.

- Прототип је потпуно безбједан по животну околину. Европски центар за енергију мора (ЕМЕЦ) посјетио је тестну локацију у Црној Гори и верификовао ефикасност Сигма уређаја од преко 20%, а Европска комисија је 2019. године додијелила сертификат Сеал Оф Еxцелленце компанији Сигма Енергија – нагласила је Шашић.

Септембра исте године Сигми су Влада Словеније и Европска унија одобрили финансирање у износу од 1,7 милиона еура за пројекат „Сигма WЕЦ - постављање и тестирање“. Ријеч је о пројекту вриједном 2,8 милиона еура и обухвата постављање и тестирање Сигма WЕЦ уређаја од 30 кW близу луке Бар, што се очекује ове године. Компанија планира да 2023. године у океан постави комерцијални уређај снаге 3 МW.

- У сталној смо потрази за стратешким партнерима како бисмо комерцијализовали нашу технологију – казала је Шашић, истичући веома квалитетну сарадњу коју су остварили са Заводом за метеорологију и сезмологију, Институтом за биологију мора и Луком Бар.

Момир Грбовић, консултант за енергетику затражио је подршку да се, уколико буде потребно, отклоне евентуалне административне препреке реализацији пројекта компаније Сигма Енергy, а који би се могли јавити због урбанистичко-техничких планова.

Државни секретар Мартин Ћаласан, као електроинжењер, препознао је значај коришћења енергије морских таласа.

- Верификована ефикасност од преко 20 одсто је одлична, јер је много већа од оне коју постижу соларни панели – оцијенио је Ћаласан.

Шашић је на то одговорила да су у контролисаним условима специјалних базена постигли ефикасност и до 40 одсто, те да би се остваривањем резонанце са таласима она додатно могла унаприједити.

У расправи су учествовали и Бранислав Глогиња, ХМЗС, Сретен Ђуретић, Wорлд Висион Греен Енергy и Јагош Пуповић, ЦГЕС. Током дискусија је истакнуто да представљени уређаји могу бити будућност коришћења обновљиве енергије у Црној Гори, а привреднике је интересовало колики је процијењени период поврата инвестиције (4-7 година), те у ком периоду систем не ради током године због временских услова (два одсто).

Предсједник Одбора Лука Јовановић је најавио да ће енергетски посленици обићи локацију уређаја за претварање енергије таласа у електричну, када буде постављен у близини Луке Бар.

РЦФ

Директор Сектора за образовање и квалитет у Комори др Младен Перазић презентовао је пројекат Регионалног Цхалленге Фонда (РЦФ), који је вриједан 25,5 милиона еура и намијењен развоју стручног образовања.

Њиме ће се се обезбиједити већа стручност радне снаге прилагођена потребама тржишта рада. Средства за реализацију пројекта издвојило је њемачко Савезно министарство за економску сарадњу и развој, а повјерена су Њемачкој развојној банци (КфW). Главни имплементациони партнер КфW-у је Коморски инвестициони форум Западног Балкана, чији је главни координатор пројекта представник Привредне коморе Црне Горе Балша Ћулафић. РЦФ ће у наредне четири године подржавати пројекте које спроводе конзорцијуми сачињени од институција за стручно оспособљавање и обуку те партнерских приватних предузећа, која су укључена или се планирају укључити у процес образовања ученика за учење кроз рад.

Конзорцијуми образовних институција и компанија, који буду одабрани након процеса селекције, моћи ће да добију бесповратна средства у износу од 150.000 до 600.000 еура. Ниједна држава неће моћи да добије мање од 10 одсто средстава, а ни више од 25 одсто. Врло је битно да се сви актери добро припреме како Црна Гора могла да повуче што више средстава за овај пројекат.

- Од свих земаља Западног Балкана, Црна Гора је имала највише учесника националног догађаја у оквиру пројекта РЦФ-а. Трећег марта биће организована наредна инфо сесија– најавио је Перазић.

Дуално образовање

Анализу дуалног образовања представио је директор Центра за стручно образовање Душко Рајковић.

Дуално образовање обезбјеђује услове за стицање, усавршавање и развој компетенција ученика у складу са потребама тржишта рада, а послодавцима омогућава да образују квалификовану радну снагу према сопственим потребама. У школској 2020/2021. години, 784 ђака похађа наставу у оквиру дуалног система образовања.

У циљу даље афирмације дуалног образовања, неопходно је радити на његовој промоцији кроз активно учешће свих субјеката друштва који су дио образовног система, укључујући подјелу одговорности у финансирању.

Рајковић је изразио забринутост што се, због пада наталитета, све мање ученика уписује у средње школе, али истиче и да се све више њих одлучује за стручно образовање у односу на гимназије. Апеловао је на послодавце да пажљиво размотре кандидате за школовање у њиховим компанијама, како би се на тај начин омогућило да добију адекватан кадар за своје пословање.

- Морамо се фокусирати на производне секторе, посебно енергетику гдје нијесу у довољној мјери искоришћени потенцијали за развој дуалног образовања – оцијенио је Рајковић.

Апострофиран је проблем што поједини послодавци на трећој години, када престане државно финансирање, отказују уговоре ученицима који се образују по дуалном систему.

- Послодавци који размишљају о будућности треба да улажу у кадрове, те да не одустају од учествовања у дуалном образовању – нагласио је предсједник Одбора Јовановић.

Извјештај о раду

Секретар Ранко Вукмировић оцијенио је специфичним али плодотворним рад Одбора у пандемијској 2020. години. Посебно се истиче допринос Одбора унапређењу закона о планирању, енергетици и фискализацији, Формирана је и Групација дистрибутера нафте и нафтних деривата која је остварила одличну сарадњу са ресорним министарством и активно доприноси побољшању амбијента за пословање у овој области.