Мања слова Већа слова РСС
>

Представљени резултати ИПА пројекта “Израда образовних програма у складу са потребама тржишта рада“

Представљени резултати ИПА пројекта “Израда образовних програма у складу са потребама тржишта рада“
Датум објаве: 13.09.2021 08:14 | Аутор: Сандра Бркановић

Испис Штампај страницу


Поводом завршетка ИПА пројекта “Израда образовних програма у складу са потребама тржишта рада”, који финансира Европска Унија, а имплементира конзорцијум који чине двије компаније: Партицип и Инбас, 07. августа 2021. године, у просторијама Центра за стручно образовање представљени су резултати пројектних активности. Главни циљ пројекта, који је у Црној Гори реализован у периоду од 2019. до 2021. године, био је допринос модернизацији система стручног образовања у складу са брзим технолошким развојем и потребама које на тржишту рада постоје. Уз експертску помоћ, Министарство просвјете, науке, културе и спорта и Центар за стручно образовање, реализовали су овај пројекат у сарадњи са Заводом за школство, Привредном комором, Унијом послодаваца, Заводом за запошљавање и осталим субјектима. Пројектом је било предвиђено: повећање понуде образовних програма у стручном образовању заснованих на исходима учења, јачање сарадње између стручног образовања и привреде, усавршавање наставника кроз различите обуке, реализација промотивних активности и др. Пројекат су водили експерти из Данске, Клавс Цхристенсен и Алеxандер Сибони.

“Ако погледамо шта се ради у Црној Гори и покушамо да видимо да ли је то упоредиво са тенденцијама у развијеним земљама, могу да кажем да на основу сопственог искуства на развоју система стручног образовања у 14 различитих држава не постоји “савршен систем”, али оно што може да се уради је да се израде методологије које се заснивају на најбољим међународним праксама које се онда прилагођавају националном контексту. Ја сам радио и на претходном ИПА пројекту 2016. године и тада смо израдили методологију и кључне документе. Сврха система стручног образовања је да обезбиједи запошљивост ученика по завршетку школовања. Стога све програме треба израђивати по захтјевима тржишта рада. А управо тако се и израђују програми у Црној Гори јер су послодавци и други партнери укључени у развој стандарда занимања. Центар за стручно образовање је успоставио веома добру праксу сарадње са послодавцима, али и са другим партнерима: представницима школа и установа високог образовања. Сви они заједно одређују које вјештине и квалификације недостају, а потом и утврђују приоритете. Тако сви партнери могу да учествују у одређивању онога што ће се изучавати у стручним школама. Програми у стручном образовању који се израђују у Црној Гори су савремени, модуларизовани и потпуно конзистентни са концептом савремене наставе у којој су теорија и пракса увезани, а општеобразовни предмети су у функцији тог занимања. Наглашена је улога дигиталних технологија, и свих 8 европских кључних компетенција су уграђене у програме. Црна Гора је у своје методологије, које управљају развојем стручног образовања, уградила све препоруке из важних докумената Европске Уније. Због тога, а и због онога што сам видио да се спроводи у пракси током претходних неколико година, могу да кажем да се стручно образовање у Црној Гори креће у правом смјеру.”, рекао је Алеxандер Сибони, кључни експерт за обуку наставника у оквиру ИПА пројекта.

“Процедуре за израду модуларизованих образовних програма су јасно дефинисане. Они се раде на основу више груписаних стандарда занимања у којима су дефинисане стручне компетенције које треба да поседује особа која се одређеним занимањем бави. У складу са процедуром, у радним групама за израду стандарда занимања, које формира Центар за стручно образовање, налазе се представници привреде и они су ти који дефинишу кључне послове и активности у оквиру занимања. Све што је дефинисано од стране представника привреде у стандардима занимања, налази се и у модуларизованим образовним програмима на начин да су активности из стандарда занимања преведене у исходе учења у модулима, у складу са методологијом. Новине које су уведене током реализације ИПА Пројеката везаних за подршку реформи стручног образовање јесу управо модули у образовним програмима који представљају цјелину, односно бољу повезаност теоријских и практичних знања. То значи да се по завршетку модула ученик оспособљава за достизање одређених стручних компетенција које су дефинисане стандардима занимања од стране представника привреде. Повећан је број часова практичне наставе. Уведени су обавезни часови у оквиру стручних модула који се реализују код послодавца у реалном радном окружењу на свим нивоима образовања, а не само у дуалном образовању. Програми су свакако урађени тако да представљају и вертикалну проходност ка факултетима. Друга новина која је уведена у оквиру пројекта су кључне компетенције на којима се у стручном образовању посебно инсистира, а то значи да се поред струке, ученик оспособљава за комуникацију на матерњем и страном језику, за математичку компетенцију и компетенцију у природним наукама и технологији, за дигиталну компетенцију, личну и социјалну, односно компетенцију учити како учити, грађанску, предузетничку и културолошку компетенцију. Европска комисија их је прописала осам и све се налазе у модуларизованим образовним програмима. Оно на чему су експерти овог пројекта посебно инсистирали јесте управо корелација и повезаност општеобразовних предмета и стручних модула, као и тимски рад, заједничко планирање и реализација наставе на начин да се ученици што боље припреме за достизање свих исхода учења дефинисаних програмима. Оваквом методологијом остварена је повезаност формалног образовања и неформалног учења. Као што је речено, један образовни програм обухвата више стручних квалификација. Појединачно гледано, садржај сваке стручне квалификације исти је за ученике и одрасле, при чему ученик кроз образовни програм стиче више стручних квалификација, а одрасли појединачне. Овакви образовни програми омогућавају да ученици који напусте школовање у одређеној фази, добију стручну квалификацију или квалификацију нижег нивоа образовања у зависности од тога како су појединачни програми конципирани. Такође, према оваквој методологији, ученици са посебним образовним потребама или маргинализоване групе, добијају велике могућности у смислу да могу остварити квалификацију препознату на тржишту рада завшетком једног дијела програма, а могу и наставити школовање касније уколико то буду жељели. Искуства која су нам пренијели међународни експерти током трајања овог и осталих ИПА пројеката у претходних пет година су драгоцјена. Овај пројекат се завршава, а верујем да ћемо ми наставити путем којим смо уз њихову помоћ кренули и да ћемо остварити видљиве резултате. Наш циљ је свакако стручно образовање које омогућава вјештине, компетенције и квалификације за запошљивост, цјеложивотно учење, инклузивност, лични развој и активно грађанство појединаца, као што је дефинисано Стратегијом за развој стручног образовања у Црној Гори”, рекла је Сандра Бркановић, руководилац Одјељења за истраживање и развој квалификација, Центар за стручно образовање.

“Као наставник стручних модула, укључена сам у процес израде и имплементације модуаларизованих образовних програма од самог почетка. С обзиром да реализујем модуле из области економије, као и да је Економски техничар један од првих образовних програма урађених по новој методологији, могу да направим разлику у односу на програме који су раније били у систему. У новим програмима имамо исходе учења који олакшавају рад и нама и ученицима с обзиром да су јасни, мјерљиви, дефинишу оно што ученик треда да зна, разумије и шта је способан да уради на крају процеса учења. Ученике оцјењујемо управо према исходима учења што њима даје могућност да буду континуирано праћени и поступно провјеравани, као и да добију повратну информацију о томе шта су тачно постигли и за шта су оспособљени. Планирање образовно-васпитног рада је другачије. Радимо тимски заједничке планове које усклађујемо између себе, као и са другим школама уз подршку Центра за стручно образовање. Као координатори за праћење имплементације модуларизованих образовних програма, прошли смо обуке и замишљено је да ми будемо спона између школа и Центра за стручно образовање. Да би модуларизована настава имала смисла, потребна је добра опремљеност школа, флексибилност у организацији наставе и распореду часова, још више обука наставника, али прије свега, жеља да идемо напријед и да унаприједимо квалитет стручног образовања. У оквиру пројекта, присуствовала сам већини обука које су организоване. Циљеви тих обука које су се односиле на имплементацију образовних програма били су да наставници могу примијенити најбољу праксу прикупљену активним методама обуке и колегијалном супервизијом, да могу примијенити сопствени континуирани професионални развој (КПР) и оцјењивање наставника од стране ученика”, рекла је Ивана Перовић, наставница у ЈУ Средња економско-угоститељска школа из Бара.